TRAMP IMA TRI OPCIJE ZA IRAN! Nijedna mu nije dobra, ambiciozni rat ulazi u ćorsokak, ciljevi nisu ostvareni, a stvari postaju sve gore, OPASNO SE ZAGLIBIO!
Dodajte Kurir u vaš Google izborAmerički predsednik Donald Tramp voli da ističe svoju nepredvidivost i tvrdi da na taj način protivnike i saveznike drži u neizvesnosti. Međutim, rat sa Iranom pokazao mu je granice moći koje, prema navodima ljudi iz njegovog okruženja, nije očekivao kada je pokrenuo veliku vojnu kampanju, piše "Njujork tajms".
Tramp je u rat ušao sa ambicioznim ciljevima - da zaustavi iranski nuklearni program i sruši vlast u Teheranu. Pet meseci kasnije ti ciljevi nisu ostvareni, a sukob sve više opterećuje njegov predsednički mandat. Iran nije slomljen, Ormuski moreuzponovo predstavlja ozbiljan problem za svetsku trgovinu, cene nafte rastu, a američke vojne opcije postaju sve skuplje i rizičnije.
Tramp okleva sa novom velikom vojnom akcijom
Tramp je poslednjih dana nagovestio da razmatra povratak velikim borbenim operacijama protiv Irana. Međutim, u petak je od toga odustao nakon što su mu savetnici predočili procenu da masovno bombardovanje verovatno ne bi nateralo Teheran na ozbiljne pregovore.
Razmatrana je mogućnost udara na iransku elektroenergetsku infrastrukturu i raketne kapacitete. Ipak, Trampu je rečeno da bi takvi napadi mogli da izazovu veliki broj civilnih žrtava i dodatno pogoršaju humanitarnu situaciju u zemlji čije je stanovnike ranije želeo da zaštiti od sopstvenog režima.
Na pitanje da li okleva da uništava elektrane i mostove zato što bi se to moglo smatrati ratnim zločinom, Tramp je odgovorio da na to pitanje neće odgovoriti.
Jedan od razloga za oklevanje jeste i stanje američkih vojnih zaliha. Rat je već značajno iscrpeo američke zalihe raketa-presretača, a posle 13 uzastopnih noći napada i protivnapada neke zalihe su, prema američkim zvaničnicima, pale na kritično nizak nivo.
Tri opcije, ali nijedna nije dobra
To izaziva zabrinutost u Vašingtonu i van konteksta Irana. Američki zvaničnici strahuju da bi Vladimir PutiniSi Đinping mogli da uzmu u obzir američke nedostatke prilikom sopstvenih procena - u slučaju Rusije kada je reč o Ukrajini i Evropi, a u slučaju Kine kada je reč o Tajvanu.
Tramp sada ima tri glavne mogućnosti: vojnu eskalaciju, pojačavanje ekonomskog pritiska ili pokušaj da proglasi pobedu i izvuče se iz rata. Međutim, svaka od tih opcija nosi ozbiljne nedostatke.
Vojna eskalacija nosi rizik velikih civilnih žrtava, daljeg iscrpljivanja američkih zaliha i širenja sukoba. Ekonomski pritisak daje spore rezultate, a Tramp već godinama tvrdi da će sankcije slomiti Iran. Ipak, režim je opstao, a sada ga predvodi rukovodstvo koje bi moglo da bude još odlučnije da nastavi prikriveni nuklearni program.
Treća mogućnost jeste da Tramp jednostavno proglasi pobedu i pokuša da izađe iz rata. Prema tekstu, činilo se da je upravo to bio pravac kojim je krenuo pre mesec dana, kada je govorio da ne želi da rizikuje ekonomsku katastrofu.
Međutim, takav izlaz imao bi visoku cenu - Iran bi mogao da zadrži količinu nuklearnog goriva gotovo dovoljnu za izradu atomske bombe, dok bi Ormuski moreuz ostao pod faktičkom iranskom kontrolom.
Primirje trajalo samo dve nedelje
Tramp je pre mesec dana tvrdio da je pronašao način da proglasi pobedu. U junu je potpisao na brzinu sastavljen sporazum o prekidu vatre i tvrdio da su novi, "razumniji" iranski lideri shvatili da moraju da prihvate dogovor zbog ekonomskih interesa.
Međutim, sporazum je potrajao svega dve nedelje. Prema navodima teksta, iranski pregovarači bili su u sukobu sa Revolucionarnom gardom, koja je potom otvorila vatru na brodove koji nisu koristili plovni put kroz Ormuski moreuz pod iranskom kontrolom.
Dok je Tramp govorio da Teheran želi odmrzavanje milijardi dolara i obnovu izvoza nafte, Revolucionarna garda je, očigledno, želela da pokaže da upravo ona kontroliše situaciju na moru.
Podrška ratu u SAD sve manja
Rat sa Iranom postaje sve nepopularniji među Amerikancima. Prema istraživanju koje su sproveli "Vašington post" i "Ipsos", svega 29 odsto građana odobrava Trampovo vođenje sukoba.
Sve više njegovih saveznika želi da se rat okonča. Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson prošle nedelje je izjavio:
- Moramo da privedemo ovo kraju.
Problem je, međutim, što Tramp nema jasan način kako to da učini, a da ne ostavi utisak poraza. Ušao je u sukob bez jasne strategije za pobedu, a sada pokušava da pronađe izlaz koji bi mogao da predstavi kao uspeh.
Frustracije se odražavaju i na druge odluke
Ljudi bliski Trampu kažu da nisu sve njegove frustracije povezane sa ratom, ali da veliki deo ipak jeste. Poslednjih nedelja iznenada je rušio ili menjao dogovore i u drugim oblastima.
Jedan od primera je sporazum sa Saudijskom Arabijom o civilnoj nuklearnoj energiji, koji je ministar energetike potpisao, da bi ga Tramp za manje od 24 sata kasnije praktično poništio uslovivši Saudijce da priznaju Izrael.
Slično se dogodilo i sa Kanadom, kada je Tramp proglasio nevažećim prvobitni dogovor o velikom prekograničnom mostu "Gordi Hau", a zatim uveo carine od 50 odsto na niz kanadskih proizvoda.
Time je izazvao reakciju Kanade, koja je američke predstavnike isključila sa ceremonije završetka izgradnje mosta.
Rat ostaje najveći problem
Rat sa Iranom, međutim, ostaje centralni problem Trampove spoljne politike.
Ako pojača napade, rizikuje širenje rata i nove posledice po američku vojsku i svetsku ekonomiju. Ako se osloni na sankcije, moraće da održava skupo vojno prisustvo i da računa na mogućnost novih razmena vatre.
Ako se povuče iz sukoba, ostaviće nerešen problem zbog kojeg je rat uopšte i započeo.
(Kurir.rs/The New York Times/Preneo: V.M.)